KOMPLETNA PRIČA O MASAŽI – mojoj struci i velikoj ljubavi – PRVI DEO
“Retour a la nature!/ Povratak prirodi!”
Žan Žak Ruso ( 1712-1778.)
Priču o masaži namerno započinjem filozofskom mislju Žan Žak Rusoa. Naime, živimo u vremenu kada naša svakodnevnica sve više dobija izgled “instant kulture”. Zadate radnje obavljamo suviše brzo i stresno. Teško se odupiremo toj “lavini” današnjice i uvek imamo spreman izgovor za nebrigu o sebi – nedostatak vremena. Nemilosrdno trošimo resurse svog bića oglušujući se na postojeću ranjivost. Tek pojava bola ili sličnih simptoma postaje alarm na koji prinudno reagujemo. Dve decenije iskustva u radu sa klijentima i pacijentima sa bolovima u leđima ili zglobovima tela, ukazuje mi na to da nemamo dovoljno razvijenu svest o zdravstvenoj higijeni. Nismo “naučeni” da vodimo brigu o sebi prvenstveno postujuci postulat “bolje sprečiti nego lečiti”. Nažalost, prisutna je i opšta neobaveštenost o potrebi i isceljujućem dejstvu različitih metoda fizikalne terapije. Iz neznanja proizilazi sumnja u efikasnost. Ponekad verujemo da je sve to luksuz koji nam nije neophodan. Zanemarujemo činjenicu da je ljudskom organizmu potrebna nega, priprema i pomoć kako bi bio u mogućnosti da odgovori svim zahtevima koje mu namećemo. Sada, više nego ikada, potrebno nam je da USPORIMO, sagledamo svoje postupke, osvestimo želje i ciljeve i priznamo da smo zapostavili ono najvrednije – zdravlje duha i tela..
Vlasnici smo samo po jednog života i u tome je istinska vrednost istog. Povratkom prirodi, PRIRODNIM METODAMA LEČENJA, vraćamo se i sebi obezbedjujući nam kvalitetan život i blagostanje koje samo u zdravlju i postoji.
POJAM I ZNAČAJ FIZIKALNE TERAPIJE I MASAŽE
Ljudski organizam čini sistem sposoban za samoorganizaciju i samoregeneraciju. U odnosu na svoju okolinu organizam je u stalnom međudejstvu ravnoteže izmene materije i energije. Ukoliko se ta ravnoteža poremeti uključuju s autoregulacioni mehanizmi organizma radi uspostavljanja prvobitnog stanja. Kada autoregulacija nije dovoljna neophodna je spoljna pomoć da bi se sprečila pojava patoloških poremećaja. U tom cilju koriste se razni fizički agensi u okviru fizikalne terapije (FT). FT je deo fizikalne medicine i bavi se primenom fizičkih agenasa ( prirodnih i veštački dobijenih energija ) u svrhu: terapije i preventive, metafilakse ( sprečavanja pogoršanja i recidiva bolesti) i medicinske rehabilitacije.
MANUELNA( ručna) MASAŽA predstavlja metodu FT koja spada u domen mehanoterapije. Svoje dejstvo ostvaruje delovanjem mehaničke draž na receptore. Masaža je drevni oblik lečenja. Već hiljadama godina koristi se za ublažavanje bolova, vraćanje energije i podmladivanje.
ISTORIJAT
Masaža je verovatno najstariji kao i najednostavniji način lečenja. Poreklo ove manuelne metode uglavnom se vezuje za istok i narode Azije. U rukopisima Kineza koji datiraju do 6000 godina pre nove ere nalazimo podatke o primeni masaže u terapijske svrhe. Takodje i u KungFu Spisima-5000 g. pne. U rukopisimi indijskog religioznog kulta Joga, 1800 g. pne nalaze se opisi vežbanja tela, disanja ali i masaže. U grobnici egipatskog doktora arheolozi su otkrili zidni crtež koji ukazuje na lečenje masažom. Masažu kao metodu lečenja upotrebljavali su Egipćani, Japanci, Asirci, Persijanci, Stari Grei i Rimljani. Grčki lekar, “otac” medicine i tvorac zakletve koju polažu zdravstveni radnici, Hipokrat ( 460.-377. pne. ) ukazivao je na važnost masaže u prevenciji i lečenju bolesti. U literaturi nailazimo na njegov čuveni citat: “Lekar mora biti iskusan u mnogim stvarima, a naročito u trljanju. Stvari koje imaju isto ime nemaju i isti efekat. Trljanje može učvrstiti jedan labav zglob, a može i olabaviti suviše čvrst zglob.”
Kod istoričara nailazimo na podatak da su se rimski državnici, Julije Cezar, Ciceron i drugi redovno podvrgavali terapeutskim masažama. Mnogi putnici i istraživači u svojim putopisima pišu i o masaži kod urođenika dalekih zemalja, ostrva i kultura. Neosporan je razvoj tehnika masaže i na prostoru Evrope. Međutim, u srednjem veku je pod uticajem hrišćanstva ( usled poricanja telesnog zadovoljstva) došlo do suzbijanja masaže kao suviše “telesne” metode. Nažalost i u današnje vreme nailazimo na predrasude i zablude. Na istoku su se razne tehnike masaže mnogo više cenile zbog njihovih mogućnosti u lečenju. O tome se govorilo istraživalo i znanje se prenosilo u okviru porodice. Na taj način masaža se održala do našeg vremena. Mnogi smatraju da su istočne tehnike superiornije od zapadnih. U Evropi, početkom 19. veka, osnivač moderne masaže bio je učitelj mačevanja Per Henrik Ling (1776.-183 On je razvio tehniku koju poznajemo kao švedsku masažu, stvorivši svoj sistem na temelju ličnog znanja gimnastike, fiziologije kao i kineskih, egipatskih, rimskih i grčkih tehnika. Upravo švedska masaža danas je najrasprostranjenija u evropskim lečilištima pa i kod nas.
Veoma zanimljiv je podatak da se masaža u prošlosti primenjivala i u srpskim selima. Nakon završenog radnog dana u kući ili na imanjima, žene bi se sastajale u kuhinjama ili tzv. ženskim odajama i jedna drugu masirale. Na taj način poboljšavale su svoje opšte stanje i produžavale radnu sposobnost. Iste tehnike primenjivale su na članovima svoje porodice pa se održala obavezna masaža beba i dece radi boljeg razvoja kao i masaža muževljevih stopala nakon lekovite kupke od livadskog bilja pogodnog za bolju cirkulaciju i opuštanje mišića.
Čovek oduvek ima potrebu za dodirivanjem i trljanjem bolnog mesta na svom telu bez obzira na neznanje o terapijskom efektu dodira. To naročito možemo primetiti kod deteta koje nakon pada instiktivno trlja povređeno mesto. Olakšanje koje se potom oseti razlog je tolike “starosti”, opstanka i razvoja tehnika masaže.
Reč masaža (massage) prvi put se pojavila u francuskoj literaturi 1813. godine. Smatra s ala e da je nastala od latinske reci “massare” – gnječiti ili od arapske reči “mass” – pritiskivati nešto U našim krajevima masaža se kao nastavni predmet uvodi u škole za fizioterapeute i trenere akon Drugog svetskog rata.
Ana Pavković - viši fizioterapeut i maser